Danas imamo antibakterijske vakumirano-vlažne maramice, a nekada baba lizne svoj palac pa me obriše oko usta.
~ Branko Ćopić
#najlepsicitatisveckeknjizevnosti #svecki #citati #maramice #baba #palac #brankocopic pic.twitter.com/5RcQuYSsrN
— Нај лепши цитати свецке књижевности (@NajSveckiCitati) May 24, 2022
Branko Ćopić (Hašani, 1. januar 1915 – Beograd, 26. mart 1984) bio je srpski i jugoslovenski književnik. Pisao je poeziju, pripovetke i romane, a proslavio se svojim pričama za decu i mlade, često smeštenim u vreme Drugog svetskog rata u revolucionarnoj Jugoslaviji, pisanim sa karakterističnim Ćopićevim humorom u vidu podsmeha, satire i ironije.
Kao profesionalni pisac, Ćopić je bio veoma popularan i mogao je da se proda u velikom broju primeraka. To mu je omogućilo da živi isključivo od svojih spisa, što je bilo retkost za tadašnje jugoslovenske pisce. Kvalitet njegovih spisa doveo ga je do uključivanja u nastavni plan i program osnovne škole, što je značilo da su neke od njegovih priča našle put u udžbenicima, a neki romani postali obavezna lektira.
Početkom 1950-ih pisao je i satirične priče, kritikujući društvene i političke anomalije i ličnosti iz tadašnjeg političkog života zemlje, zbog čega je smatran disidentom i „jeretikom“, i morao je da se pravda partijskoj hijerarhiji.
(Izvor: Wikipedia)
