Plakar je dobio ime po plakanju, jer žene nemaju šta da obuku
Plakar je dobio ime po plakanju, jer žene nemaju šta da obuku
~Sokrat
Sokrat (grč. Σωκράτης; Alopeke, oko 470. p. n. e. – 399. p. n. e.) je bio grčki filozof iz Atine, koji se smatra osnivačem zapadne filozofije i među prvim moralnim filozofima etičke tradicije mišljenja.
Sokrat nije napisao nijedan tekst i poznat je uglavnom kroz posthumne izveštaje klasičnih pisaca, posebno njegovih učenika Platona i Ksenofonta. Ovi izveštaji su napisani kao dijalozi, u kojima Sokrat i njegovi sagovornici ispituju predmet u stilu pitanja i odgovora, što je iznedrilo književnu vrstu sokratskog dijaloga.
Kontradiktorni prikazi Sokrata čine rekonstrukciju njegove filozofije gotovo nemogućom, što je poznato kao Sokratov problem.
Što se tiče vremenske prognoze, verujem samo onima što imaju reumu
Što se tiče vremenske prognoze, verujem samo onima što imaju reumu.
~Ruđer Bošković
Ruđer Josip Bošković (Dubrovnik, 18. maj 1711. – Milano, 13. februar 1787.) bio je dubrovački matematičar, astronom, geodet, fizičar, filozof…
Bavio se mnogim matematičkim problemima, beskonačno malim veličinama, logoritmima negativnih brojeva, problemom tela maksimalne atrakcije itd. Takođe bio je zaljubljenik u astronomiju. Kao i Albert Ajnštajn, smtarao je brzinu svetlosti konstantnom. Po njemu je sve relativno, kako prostor, tako i vreme. Merila nisu konstantne dužine i smanjuju se u pravcu kretanja.
Njegova atomistika predvidela je zvezde s vrlo gustom i vrlo razređenom materijom, divove i patuljke, koji su otkriveni tek u 20. veku. Osnovao je praktičnu astronomiju, prvi ukazao na potrebu ispitivanja grešaka mernih instrumenata i dao formulu za ispravke grešaka.
Globalno popularna aplikacija za onlajn kupovinu “Temu” na kojoj u poslednje vreme masovno pazare i građani Srbije napravila je ozbiljan posao Javnom preduzeću “Pošta Srbije”.
Naime, ovo preduzeće zatrpano je pošiljkama sa Temu-a, pa se na red na ostavljanje u paketomat čeka i po nekoliko dana. Dok u “Pošti Srbije” zadovoljno trljaju ruke, kupce nervira što moraju danima da čekaju na isporuku.
Skoro da ne postoje oni koji bar jednom nisu kupili nešto, a ima i onih koji toliko kupuju da često čekaju i po četiri pošiljke.
Marija Antonija Josipa Ivana Habsburško-Lotarinška (2. novembar 1755. – 16. oktobar 1793.), bolje poznata kao Marija Antoaneta, bila je kraljica Francuske i Navare kao supruga kralja Luja XVI. Ostala je upamćena kao zadnja, te zbog svog porekla i običaja, najomraženija kraljica apsolutističke Francuske.
Poznatom ju je učinilo rasipništvo i skandali koje je uzrokavala, često iskrivljeni i preterano loše opisivani, ali i smrt; pogubljena je pod giljotinom na vrhuncu Francuske revolucije.
Čarls Robert Darvin (Šruzberi, 12. februar 1809. – Daun, 19. april 1882.) je bio britanski biolog, prirodnjak i geolog, koji je postavio temelje moderne teorije evolucije po kojoj se svi životni oblici razvijaju putem prirodne selekcije.
Utvrdio je da su sve životne vrste proizašle tokom vremena iz zajedničkog pretka, i u zajedničkoj publikaciji sa Alfredom Raselom Valasom uveo je svoju naučnu teoriju da je taj obrazac grananja evolucije proizašao iz procesa koji je on nazivao prirodnom selekcijom, u kome je borba za opstanak imala sličan efekat veštačkoj selekciji koja se primenjuje pri selektivnom uzgoju.
Za jedan proveden dan na poslu u centru Beograda, ukoliko treba da doručkujete i ručate, ne možete da prođete ispod 1.000 dinara, bez da se vidite sa nekim i popijte piće. Ali postoji jedan restoran u centru grada gde komplet obrok, sa sve dezertom i kafom na kraju, može da vas košta samo 345 dinara! Pitate se kako je to moguće i gde se nalazi?
Nije problem, otkrićemo vam tu tajnu, ali uzalud, pošto tamo ne može da uđe baš svako. Samo odabrani! Naravno, u pitanju je restoran Narodne skupštine, gde možete da se najedete i napijete po ceni jedne espreso kafe sa mlekom u bilo kojem kafiću u gradu.
Cenovnik restorana Skupštine Srbije
Na primer u Skupštinskom restoranu možete da poručite pileći batak na žaru (189 dinara), porciju pomfrita (55 dinara), kupus salatu (32 dinara), pa da se zasladite ledenom kockom (53 dinara) i popijete espreso (17 dinara). To će vas koštati skoro 350 dinara.
Imate raznih opcija, tako da možete da naručite kuvanu junetinu sa povrćem koja iznosi 283 dinara, juneći gulaš sa testeninom 387 dinara, dok je pljeskavica 263 dinara, a bela vešalica 317 dinara.
Cenovnik restorana Skupštine Srbije
Flašica vode, bilo gazirane bilo mineralne, košta 20 dinara, biljni čaj 9 dinara, a cene flaširanih sokova kreću se od 31 dinar do 70 dinara.
Zato nije ni čudno što narodne poslanike, tokom pauze na sednicama gde se “diskutuje o važnim državnim pitanjima”, nećete videti u restoranima/kafićima u blizini Skupštine. Zašto bi se trošili?!
A nije loše ni podsetiti da plata narodnog poslanika iznosi preko 80.000 dinara, plus tu su i dnevnice, dodaci zbog odvojenosti od porodice, plaćeni putni troškovi…
Čarls Džon Hafam Dikens (7. februar 1812. – 9. jun 1870.) bio je engleski književnik i kritičar društva. Stvorio je neke najpoznatije svetske književne likove i mnogi ga smatraju najvećim romanopiscem viktorijanskog doba.
Njegova dela uživala su nezapamćenu popularnost još za njegovog života, a do dvadesetog veka kritičari i stručnjaci priznali su ga za književnog genija.
Dikensova novela Božićna priča iz 1843. godine i dalje je izuzetno popularna i neprestano nadahnjuje adaptacije u svim umetničkim žanrovima. Oliver Tvist i Velika očekivanja takođe su često adaptirani i, kao i mnogi njegovi romani, prizivaju slike ranoviktorijanskog Londona. Dikensov najpoznatiji istorijski roman je Priča o dva grada (odvija se u Londonu i Parizu) iz 1859.
Svaka žena u ormanu mora da ima malu crnu haljinu. Imam je i ja. I mala mi je…
~Nadežda Petrović
Nadežda Petrović (Čačak, 11. oktobar 1873. — Valjevo, 3. april 1915.) bila je srpska slikarka i fotograf.
Njen opus obuhvata skoro trista ulja na platnu, oko stotinu skica, studija i krokija kao i nekoliko akvarela.
Jedna je od osnivača Kola srpskih sestara i prvi sekretar organizacije. Pionirka je ratne fotografije među ženama na Balkanu.
Nadežda Petrović je volontirala kao bolničarka srpske kraljevske vojske u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Tokom Velikog rata je preminula od posledica tifusa.
