Neko misli na školu, a neko na…
Neko misli na školu, a neko na… Mada ima tu dosta opcija, pa možete slobodno da se igrate asocijacija. Hajde da čujemo vaše predloge!
View this post on Instagram
Niko nije tako gluv kao onaj koji neće da sluša!
Niko nije tako gluv kao onaj koji neće da sluša.
~Van Gog
View this post on Instagram
Vinsent Viljem van Gog (Zindert, 30. mart 1853 — Over sir Oaz, 29. jul 1890) bio je postimpresionistički slikar holandskog porekla. Jedan je od trojice najvećih slikara postimpresionizma i jedan od najcenjenijih slikara uopšte. Njegova dela su zapažena po svojoj gruboj lepoti, emotivnoj iskrenosti i hrabrim bojama, te je zahvaljujući tome postao jedan od vodećih umetnika 20. veka.
Nakon dugog i bolnog problema sa anksioznošću i učestalim problemima mentalnih bolesti, umro je od prostrelne rane metkom u svojoj 37. godini. Opšte je prihvaćeno mišljenje da je izvršio samoubistvo, iako pištolj iz koga je pucano, nikada nije pronađen. Njegov rad je za vreme njegovog života bio poznat samo nekolicini ljudi, a samo par ga je cenilo i poštovalo. Sada njegove slike vrede nekoliko desetina miliona evra.
(Izvor: Wikipedia)
Ako se posao može odraditi u samo 30 minuta…
Ako se posao može odraditi u samo 30 minuta, to je zato što se 10 godina učilo kako ga obraditi za tih 30 minuta. Ono što se na kraju plaća su godine učenja, ne minute rada.
View this post on Instagram
Kada se vratim sa letovanja na posao i prvog dana otvorim mejlove…
Kada se vratim sa letovanja na posao i prvog dana otvorim mejlove dodje mi da odgovaram sa “vidi druže”, a nateran da počnem sa “poštovani”.
Kada se vratim sa letovanja na posao i prvog dana otvorim mejlove dodje mi da odgovaram sa “vidi druže”, a nateran da počnem sa “poštovani”.
— Нај лепши цитати свецке књижевности (@NajSveckiCitati) August 20, 2024
Džaba studirate psihologiju! Naš narod se oduvek lečio po kafanama
Džaba studirate psihologiju! Naš narod se oduvek lečio po kafanama
~Laza Lazarević
View this post on Instagram
Lazar “Laza” K. Lazarević (Šabac 13. maj 1851. — Beograd 10. januar 1891) bio je srpski književnik i lekar. Pripada piscima realizma. Smatra se tvorcem srpske psihološke pripovetke. Svoje pripovetke Lazarević je objavljivao u časopisima a objavio je samo jednu knjigu pod nazivom „Šest pripovedaka“ jula 1886. godine.
Napisao je devet pripovedaka dok je osam ostalo nedovršeno. Za života je objavio osam pripovedaka: „Prvi put s ocem na jutrenje“, „Školska ikona“, „U dobri čas hajduci!“, „Na bunaru“, „Verter“, „Sve će to narod pozlatiti“, „Vetar“ i „On zna sve“. Pripovetku „Švabica“ nije objavio jer je, kako mnogi veruju, bila suviše autobiografska. Objavljena je tek sedam godina nakon piščeve smrti 1898. godine u knjizi „Pripovetke Laze K. Lazarevića“ koju je priredio Ljubomir Jovanović.
Sve njegove pripovetke mogu se podeliti na pripovetke iz gradskog i na pripovetke iz seoskog života. Karakteristika Lazarevićih pripovedaka je idealizacija i veličanje patrijarhalnog sveta i porodične zadruge kojoj se sve žrtvuje pa čak i sopstvena sreća.
Danas imamo antibakterijske vakumirano-vlažne maramice, a nekada baba lizne svoj palac…
Danas imamo antibakterijske vakumirano-vlažne maramice, a nekada baba lizne svoj palac pa me obriše oko usta.
~ Branko Ćopić
#najlepsicitatisveckeknjizevnosti #svecki #citati #maramice #baba #palac #brankocopic pic.twitter.com/5RcQuYSsrN
— Нај лепши цитати свецке књижевности (@NajSveckiCitati) May 24, 2022
Branko Ćopić (Hašani, 1. januar 1915 – Beograd, 26. mart 1984) bio je srpski i jugoslovenski književnik. Pisao je poeziju, pripovetke i romane, a proslavio se svojim pričama za decu i mlade, često smeštenim u vreme Drugog svetskog rata u revolucionarnoj Jugoslaviji, pisanim sa karakterističnim Ćopićevim humorom u vidu podsmeha, satire i ironije.
Kao profesionalni pisac, Ćopić je bio veoma popularan i mogao je da se proda u velikom broju primeraka. To mu je omogućilo da živi isključivo od svojih spisa, što je bilo retkost za tadašnje jugoslovenske pisce. Kvalitet njegovih spisa doveo ga je do uključivanja u nastavni plan i program osnovne škole, što je značilo da su neke od njegovih priča našle put u udžbenicima, a neki romani postali obavezna lektira.
Početkom 1950-ih pisao je i satirične priče, kritikujući društvene i političke anomalije i ličnosti iz tadašnjeg političkog života zemlje, zbog čega je smatran disidentom i „jeretikom“, i morao je da se pravda partijskoj hijerarhiji.
(Izvor: Wikipedia)
Žene kada se porađaju konačno mogu da shvate…
Žene kada se porađaju konačno mogu da shvate kako je nama muškarcima kad imamo temperaturu 37.2
~ Kazanova
Đakomo Đirolamo Kazanova (Venecija, 2. april 1725 – Duhcov, 4. jun 1798) bio je jedan od najobrazovanijih i najrazgledanijih ljudi svoga vremena, italijanski avanturista, sveštenik, muzičar, vojnik, špijun, diplomata, u mlađim danima slobodni zidar i pisac koji se često nalazio u središtu skandala koji su u pravilu vezani uz žene.
Selio se iz države u državu i svugde je bio dobrodošao gost. Danas svakog pustolova i neodgovornog ljubavnika ljudi nazivaju Kazanovom.
(Izvor: Wikipedia)
Dobar električar umire od alkohola, a loš od struje
Dobar električar umire od alkohola, a loš od struje.
~Nikola Tesla
View this post on Instagram
Nikola Tesla (Smiljan, 10.7.1856. – Njujor, 7.1.1943.) bio je naučnik i inovator svetskog glasa. Radio je u području elektrotehnike i radiotehnike, a najpoznatiji je po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom.
Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka.
Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja, tesla.
Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike.
(Izvor: Wikipedia)
Na meni je sve prirodno osim jezika…
Na meni je sve prirodno osim jezika. On je natprirodan.
~Džejn Ostin
Džejn Ostin (16. decembar 1775. — Vinčester, 18. jul 1817.) bila je engleska književnica. Ona je svoja dela objavljivala anonimno. Njeni romani su doživeli velik uspeh, ali je njena anonimnost onemogućavala da se kreće u etabliranim književnim krugovima. Iako su sva njena dela bila ljubavni romani, pisani pod uticajem romantizma u engleskoj književnosti, Džejn nije bila romantičar.
Uspeh i popularnost njenih dela velikim delom je posledica njene sposobnosti da vešto inkorporiše svoje opservacije o čovekovim psihičkim stanjima u uverljivu ljubavnu priču. Napetost u njenim romanima uglavnom se zasniva na suprotstavljenim finansijskim potrebama njenih junaka i nekim drugim ciljevima: ljubavi, prijateljstvu i moralu.
Njeni romani su čitani vojnicima iz Prvog svetskog rata kao deo terapije protiv stresa.
(Izvor: Wikipedia)
Od živaca nemam ni one u zubima
Od živaca nemam ni one u zubima.
Mark Tven
View this post on Instagram
